Tamo gde je mržnja, naše biće je rascepljeno, izbačeno iz ravnoteže. Mržnja vremenom prerasta u bes. Mržnja je zakasnela reakcija, pobuna našeg istinskog bića na neku povredu ili nepravdu, na nešto neuzvraćeno ili nezadovoljeno. Mržnja proishodi iz neznanja ili neuviđanja veza između stvari, događaja ili ličnosti. Mržnja je način na koji se naše biće čisti. Ona je proizvod nagomilane energije, koja nije našla način da se usmeri, energije koja je zaglavljena negde. Sa drugog aspekta, ona je neprihvaćeni, neprepoznati ili odbačeni deo našeg Ja, koji smo potisnuli u nesvesno i koji je tako postao odvojen od nas i vremenom se razvio u osećaj nad kojim nemamo kontrolu. Drugim rečima, odvojio se od naše svesti i tako vlada nad nama. Pogledajte kako izgleda besan čovek ili onaj koji mrzi. To je čovek koji je “van sebe”, a tako i kažemo za nekog kojim je ovladao bes. Ali, treba da uočimo nešto veoma bitno. Ako smo ga odbacili od sebe to znači da ga zapravo nismo prihvatili kao deo sebe. To u suštini znači da ga “ne volimo”. To je isti mehanizam kao kad dete u detinjstvu odbaci roditelj i onda se dete oseća nevoljeno, ili partner odbačen od svoje partnerke u odnosu, iz čega nastaje mržnja i potom bes. Neophodno je da mržnja ili bes pronađu neki kanal kojim će izbiti, izaći napolje, ispoljiti se, poput lave koja eksplodira iz vulkana. Kada oslobodimo taj višak nagomilane energije odmah i mržnja popušta u intenzitetu. Ali to je samo kratkotrajno rešenje. Jedino rešenje kojim možemo “savladati” mržnju jeste spoznaja. To znači da treba da se suočimo sa mržnjom, analiziramo je, da pronađemo njen izvor i otkrijemo koji je prvi događaj koji je poslužio kao okidač i pokrenuo proces mržnje. Kada pronađemo taj izvor fokusirajmo se na njega, osvestimo ga i konačno integrišimo u sebe. Kada ga potpuno integrišemo, odvojeni deo će se vratiti nama i osetićemo transformaciju energije u ushićenje i ljubav.
