Мисли ми трепере
као лист трске
на поветарцу
у поигравању
неминовности
и немоћи.
Провлачим се
кроз трње
и оштро камење
у настојању
да одбацим бреме
свих узалудних свитања.
Свлачим кошуљицу
попут змије
скидајући са себе
прљавштину и гној.
Пљујем залогај
давно заглављен
у мом грлу.
Узвраћам смешак
белим брезама
које на новом путу сретох…
