Панде Манојлов: КАДЕ? Талкаш, лунѕаш некаде. Одиш кајгоде, секаде. Било каде и никаде ! Дури џенем и отаде, таму каде битисот јаде! Кога никој не те кани, запри малку, застани! Сега, помни, не е лани: еден ти наоѓа маани, друг ти отвора рани… Previous Post Трајче Кацаров: ЗА БОЛЕСТА И РАСКАЖУВАЧИТЕ Next Post Кристина Николовска: ЗА ЈАЗИКОТ