Ti me još ljubiš onim usnama u oluji dodira, između sjaja i tamne
zablude.
A, glas kojim se dozivamo i tišina kojom se pozdravljamo
u predvorjima beskonačnosti, jos ne dočekase svitanja.
Ja vežem ruke za tvoje želje, zarobljena u vosku divljeg meda
za tebe đavolski lepa,
po potrebi čedna i nestvarna, ali uvek samo tvoja.
U tvojoj sam pesmi rođena i u tvojim očima zarobljena.
Ja sam lažna spoznaja svih tvojih nemira,
kiša u praznim prozorima, neuhvatljiva i nedodirljiva.
Zarobljen sam odraz u tvojim ogledalima
odabrana ili prognana ?
Samo mi reci, da sam još tvoja !
Tamo gde spokoj prestaje, gde nebo zemlju tek ovlaš dodirne,
gde se ljube kišne kapi između sna i buđenja,
na dnu srca gde se tuga sakriva
Pošalji vojsku svojih pesama
i zagrli me toplim dodirima
na plavim jastucima našeg vremena.
