Image (1)

Обрен Ристић (Србија): НИ ДАНА БЕЗ ПОЗОРИШТА

Зорану Радмиловићу

Највећа сцена је она на коју пресели

Се ти у дивоти небеској као насред Агоре

Тамо где смерно играју око ватре сви весели

Цареви војсковође и цела свита Тек горе

И мајстори испод брка стреле одапињу

Благе што милују се као мирног мора вали

А црни снег пада на нашу Крајину

И Ртањ светила гаси као за фајронт Али

Ни дана једног без позоришта нека не буде

Јер снег црни пада на Крајину и смех

Твој у клупко леди се са кикотом дворске луде

Да ноћ бескрајну васкрсне на прагу Грех

Далеких предака наших из снежних висина

У некој новој игри препозна истина