За Обрена Ристића
Не тражи Итаку јер ћеш је
Тек на крају пута наћи
У Тијовцу где те је небо угледало
Као и ја у Трешњењевици где ме чека
Све оно чега нема због чега се песма живи
ЗЕВС на излогу маркета
О судбини митова збори
Одисеј се објавио у броду што острва обилази
Сваког дана на Итаку пристаје
Дионис с винске влаше наздравља
Пенелопа се осмехује туристима
Каже да је прича измишљена
Никога није чекала
Није имала куд из овог крша да оде
Коме козе своје да остави
O Одисеју годинама ништа није ни знала
Све друго је песма
Песма није истина она је душа живота
У којој је све чега на овом свету нема
Кажем како је Далмација пуна Пенелопа
О којима нико не певаше
Њихови Одисеји се никада нису вратили из Америке
Али чему исте приче када су у једној све сабране
У Нидрију видех и Хомера
Издаје моторе туристима
Одмахује руком на помен Илијаде
Σβε ξε το σάμο ιστόριξα
Кога више митологија интересује
Ово је време других прича и забава
Отишли су стари митови
А ми још нисмо стигли да за нашу белину
Измислимо нове Како, и чему?
Када ће све ово што видимо бити
Сенка измаглице понад пучине
Обриса белине и ове
